Zagađenje bukom

Zagađenje bukom u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk. Može da utiče na zdravlje, kako ljudi, tako i životinjskog sveta. Predstavlja nevidljivu opasnost, ali prisutno je kako na kopnu, tako i u morima. Zvuk se meri u decibelima. U prirodi su prisutni različiti zvukovi, od šuštanja lišća (20 do 30 decibela) do grmljavine (120 decibela). Svaki zvuk koji premaši 85 decibela može biti štetan za ljudski sluh. Izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka koji nastaje kao posledica aktivnosti ljudi. To može da bude svaki uređaj, sredstvo za rad, saobraćajno sredstvo, instalacija postrojenja, tehnološki postupak, elektroakustički uređaj. Izvorima zvuka smatraju se pokretni i nepokretni objekti koji pod određenim okolnostima generišu zvuk, a takođe i otvoreni i zatvoreni prostori za sport, igru, ples, predstave, koncerte, slušanje muzike i sl. kao i ugostiteljski objekti, garaže, parking prostori i dr.

šumska rečica

Kako prekoračujemo nivo buke?

Mnoge poznate stvari zapravo i premašuju ovu granicu, kao recimo kosilice za travu (90 decibela), podzemna železnica (90 do 115 decibela) ili rok koncert (110 do 120 decibela). Zato zagađenje zvukom utiče na milione ljudi svakoga dana. Osim što oštećuje sluh, može izazvati povišen pritisak, oboljenja srca, probleme sa snom i stres. Deca koja žive na bučnim lokacijama, recimo blizu aerodroma, mogu patiti od stresa, slabog pamćenja, poremećaja pažnje i koncentracije i problema sa učenjem. Zagađenje zvukom utiče i na životinjski svet, pa tako jedinke koje su izložene ovoj vrsti zagađenja mogu imati zdravstvene probleme, probleme sa razmnožavanjem. Ugrožene su čak i životinjske vrste koje žive daleko do kopna, kao što su kitovi i delfini.

Kosilice za travu (90 decibela), podzemna železnica (90 do 115 decibela) ili rok koncert (110 do 120 decibela)

Morski sisari oslanjaju se na eho-lokaciju kako bi komunicirali, za navigaciju, pronalaženje hrane i drugih jedinki svoje vrste. Zagađenje zvukom onemogućuje ovu njihovu sposobnost. Neke od najglasnijih podvodnih zvukova proizvode morski sonar koji radi tako što šalje podvodne zvučne impulse. Zvuk sonara može da dostigne i 235 decibela i da putuje stotinama kilometara pod vodom. Dokazano je da je često krivac za nasukavanje kitova na obalu, kao i promene u njihovom ponašanju. Slično je i sa brodovima koji su u potrazi za podvodnim izvorištima gasa ili nafte. Oni koriste uređaje koji ispaljuju zvučne impulse do samog okeanskog dna. Realnost je da smo okruženi uređajima koji negativno utiču i na čoveka i na sav životinjski svet koji nas okružuje.

Kada ste poslednji put slušali tišinu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *