Permakultura – održiva zajednica nauke, baštovanstva i ljudi

„Dizajn je povezivanje stvari. Nije samo voda ili pile, ili drvo. Više je kako su voda, pile i drvo povezani. Sasvim je suprotno od onoga što nas uče u školama. Školovanje uzima sve, razdvaja na delove i ne pravi nikakv vezu između delova. PermaKultura pravi vezu… zato što čim imaš povezanost i čim se povežeš možeš da zaliješ vodom drvo i da nahraniš pile uz pomoć drveta.“ – Bil Molison

Šta je permakultura?

Permakultura je pojam koji se najčešće povezuje sa baštovanstvom i poljoprivredom, ali je ona daleko više od samo poljoprivrede. Više je način života, ugao gledanja na svet… Osim kako da efikasno organizujete svoju baštu ona ide daleko više, dalje i dublje i uči nas o energiji koja je svuda oko nas – kako da iskoristite sunce preko zime, a da smanjite njegov uticaj preko leta, kako da vodu iskoristite više puta i kako da je prečistite i opet iskoristite u vašoj bašti. Ta voda ne mora da dođe iz vodovoda nego sakupite kišnicu. Vetar je često problem, ali ako se iskoristi na pravi način može da proizvede i neku električnu energiju. Satelitske antene mogu da budu jako efikasan alat za pripremanje hrane, a dobre komšije su bosiljak, paradajz, pasulj i kupus.

Permakultura uči o održivoj gradnji životnog prostora, ljudskim zajednicama, zajednicama biljaka, zajednicama mikroorganizama. Uči nas o zemljištu, životinjama, ishrani i kako poboljšati svoje zdravlje bez posećivanja apoteka.

jabuke na malču

 

Nastanak permakulture

Permakultura termin je nastao kao kovanica reči permanent i agriculuture – vodeći se idejom o permanentnoj i održivoj poljoprivredi. Termin su skovali Bil Molison i Dejvid Holmgren u nameri da omoguće suživot čoveka i prirode. Kasnije se permakultura prenela i u gradove i tamo se primenjuje u različitim uslovima ali sa istim idejama i principima i poljoprivreda i baštovanstvo ostaju osnova permakulture kao osnovno znanje o proizvodnji hrane.

Permakulturne bašte

Bašta napravljena po permakulturnim principima se dosta razlikuje od klasične bašte. One sadrže više vrsta biljaka sađenih često i izmešano sa lekovitim biljem, začinskim biljem i drvećem. Zemljište je prekriveno malčem a u tu svrhu najčešće se koristi slama. Malčiranje omogućava baštu bez kopanja preoravanja i ašovljenja jer organski prekrivač – malč štiti zemljište od sunčevih zraka i samim tim se smanjuje isušivanje zemljišta i ušteda vode, očuvanje mikroorganizama u zemljištu i sprečava razvoj biljaka koje nisu poželjne u bašti – najčešće ih nazivamo korovi. Truljenjem malča se dobija kvalitetan humus i unapređuje zemljište. Sa kvalitetnijim zemljištem se dobijaju kvalitetnije namirnice za ishranu.

U permakulturnoj bašti se mogu naći zova u jednom ćošku a u drgom suncokret, a ako ima dovoljno mesta i jezerce za sakupljanje kišnice, navodnjavanje, ublažavanje temperaturnih razlika u toku dana i noći i prvaljenje biomase. Često se u tim baštama mogu pronaći i domaće životnije kao što su kokoške, patke i slično zbog puževa i slično.

Permakulura je svesno oblikovanje i održavanje poljoprivredno-produktivnih ekosistema koje odlikuje bioraznolikost, stabilnost i žilavost prirodnog ekosistema. – Miroslav Kiš

Poznatiji permanauti

Neki od poznatijih permanauta  – Bil Molison, Dejvid Holmgren, Džef Lavton, Sep Holcer, Martin Kroford, Masanobu Fukuoka, Nik Ritar.

Bill Mollison
Bil Molison – By Nicolás Boullosa – https://www.flickr.com/photos/faircompanies/2196156756/, CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=65497128

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *