Proleće nam stiže ovog meseca, a mi vam dajemo ideje gde na izlet, šta posetiti i kako provesti predstojeće lepe dane. Ovog puta smo iz gomile lepih mesta u Srbiji izdvojili vodopad Prskalo, Jelašničku klisuru i manastir Studenicu.
VODOPAD PRSKALO

Vodopad Prskalo se nalazi na istoku Srbije, na južnoj strani planine Kučaj. Visok je 15 metara, ali nije bogat vodom. Preko kupaste bigrene formacije, voda ponekad samo prska, odakle i naziv vodopada.

prskalo_3

Šumski put koji vodi do vodopada je teško prohodan, ali prizori ovog kraja koji ostavljaju bez daha svakako su vredni truda.

prskalo_2

Izvor reke Nekudovo nalazi se odmah iznad vodopada Prskalo na nekih 70 metara. Interesantno je da reka Nekudovo ovde izvire a nestaje, tačnije ponire na pola puta prema Resavici odakle se nakraćim putem i stiže do ovog vodopada. Mesto na kome Nekudovo ponire zove se “uviralo”. I za “uviralo” i za prskalo postoji tabla tik ispred same lokacije.

pskalo_1

JELAŠNIČKA KLISURA

Selo Jelašnica nalazi se oko 15 km jugoistočno od Niša. Od sela počinje jedna od najlepših klisura u Srbiji – Jelašnička klisura. Smeštena je u podnožju Suve planine i kroz nju protiče reka Studena. Živopisan reljef klisure oblikovan je vekovima. Danas možemo videti predivne primerke prerasti, stubova, prozoraca, okapina i drugih oblika kraškog reljefa. Jelašnički i Čukljenički prozorci su najveći u Srbiji.

jelasnicka_klisura

Klisura je duga samo 2 kilometara, ali to ne umanjuje njenu lepotu i značaj. Prirodna stena za penjanje i idealna konfiguracija za klisure izazov su za ljubitelje tog sporta, koji dolaze u velikom broju. Postoji i nekoliko lepih mesta za kampovanje i piknik u prirodi, zbog čega je Jelašnička klisura jedno od omiljenih izletišta Nišlija. Proglašena je specijalnim rezervatom prirode zbog neobičnih biljnih vrsta i prirodnih lepota.

jelasnicka_klisura_2

Samo u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri je uspostavljena zona kontakta između dve endemsko-reliktne vrste – Natalijine ramonde (Ramonda nathaliae) i Srpske ramonde (Ramonda serbica). One na ovom prostoru grade “globalno značajnu zajednicu Ramondetum nathaliae-serbicae“.jelasnicka_klisura_3

MANASTIR STUDENICA

Manastir Studenicu sa crkvom Bogorodice Dobrotvorke, pored reke Studenice, Stefan Nemanja podigao je kao svoji porodični mauzolej krajem 12. veka. Bogorodičina crkva je najznačajnija i najstarija crkva u manastirskom kompleksu. Kako je bila građena za potrebe pravoslavnog obreda, osnovna struktura i rešenje unutrašnjeg prostora izvedeno je u duhu vizantijske arhitekture – kao jednobrodna građevina sa trodelom oltarskom apsidom, odvojenom pripratom i dva vestibila. Dvanaestostrana kupola omalterisana je i obojena u crveno. Osim kupole, spoljni izgled dale utisak romanske građevine, čemu naročito doprinosi materijal koji je upotrebljen za građenje – blokovi radočelskog mramora. Jedinstveno saglasje arhitekture i skulpture, unutrašnjeg prostora i zidne slike, neprevaziđenost umetničkog i tehničkog ostvarenja uvrstili su Studenicu u listu svetske baštine UNESCO-a.

studenica_1

Utvrđeni zidovi manastira okružuju četiri crkve: Bogorodičnu crkvu i Kraljevu crkvu (crkvu svetih Joakima i Ane), obe izgrađene od mermera, crkvu Nikoljaču (crkvu svetog Nikole) i još jednu crkvu, očuvanu u temeljima. Manastir je poznat po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka.

manastir-studenica-1

Manastir Studenica je posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Prva faza radova je završena u proleće 1196, kada je Stefan Nemanja prepustio presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu. Kad je kasnije otišao u manastir Hilandar, Stefan Prvovenčani se brinuo o Studenici. Tamo je Nemanja primio monaški postrig i ime Simeon. Sveti Simeon je umro u Hilandaru 1199. Nemanjin treći sin Sava Nemanjić je, nakon što je pomirio svoju braću Stefana i Vukana, preneo mošti Svetog Simeona u Studenicu gde su i dan danas. Pod Savinim starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije.

manastir-studenica-3