Bilo da se radi o prirodnim lepotama, istorijskim znamenitostima, tradiciji ili savremenoj kulturi, Srbija je bogata zemlja, a mi ćemo to dokazati kroz serijal 3u1. Putem zanimljivih tekstova i lepih fotografija saznajte nešto više o našoj prelepoj zemlji.

zlatibor-serbia-srbija

Predstavljamo vam reku Đetinju u čijoj se dolini nalazila prva srpska štamparija, u kojoj je odštampana prva knjiga u Srbiji, i gde je izgrađena prva hidrocentrala, Đavolju Varoš, koja je bila srpski kandidat za sedam novih svetskih  čuda i manastir Žiču, u kome je krunisan prvi srpski kralj.

KANJON ĐETINJE – predeo izuzetnih odlika

Na obroncima Tare, u Pustom polju, kod sela Kremna nastaje reka Đetinja, spajanjem Bratešine, Konjske reke, Užičkog i Tomića potoka. U gornjem toku, sve do Užica, Đetinja teče kroz prelepu klisuru, koja ima i odlike kanjona. U klisuri se nalazi pećina Megara i nekoliko izvora tople vode, dok se nizvodno od Užica nalazi Potpećka pećina.

Poreklo imena

Užičani su se nekad pitali gde izvire (tinja) reka koja protiče kroz njihov grad, pa je pitanje bilo: “Đe tinja?”. Po drugoj priči ime je dobila zbog toga što su Turci sa Starog grada bacali đecu u reku.

Kanjon-reke-Djetinje-1317751424

Na obali Đetinje (jezero Vrutci) nalazio se srednjovekovni manastir Rujno, posvećen svetom Đorđu, kojeg su Turci srušili sredinom 16. veka. Manastir je poznat po tome što se u njemu nalazila prva srpska štamparija, koja je počela sa radom 1529. godine. Tu je monah Teodosije odštampao Rujansko četvorojevanđelje, prvu knjigu štampanu u Srbiji. U periodu od 2004. do 2006. godine izgrađen je naslednik starog manastira Rujan.

Jedan od simbola Užica je i stara hidrocentrala na Đetinji iz 1900. godine, prva centrala u Srbiji izgrađena po Teslinim principima polifaznih struja i druga u svetu. Ona je izgrađena samo pet godina posle centrale na Nijagarinim vodopadima. Osmislio ju je vodeći fizičar toga doba, Đorđe Stanojević.

hidrocentrala na Djetinji

ĐAVOLJA VAROŠ – spomenik prirode

Na oboncima Radan planine postoje izvori koji sadrže velike koncentracije minerala, zbog čega u njihovoj blizini nema rastinja. Na ogoljenoj padini su kiša i vetar tokom dugog perioda spirali rastresito zemljište. Na tom tlu našle su se teške andezitske ploče koje su toliko pritiskale tlo ispod sebe, da nisu dozvolile eroziji da ga spere. Vreme je prolazilo, a neobični stubovi su polako rasli. Tako je nastala Đavolja Varoš sa više od dvesta zemljanih kupa sa andezitskim kapama, visokih 2 do 15m.

davolja varos

Ljudi su od davnina izbegavali ove sablasne stubove, a pošto nisu uspeli da objasne njihov nastanak, stvorene su legende. Prema jednoj od njih, neki čovek je nosio đavola na leđima i nije znao kako da ga se reši. Sam đavo mu je rekao da nađe šuplju planinu i da tamo prenoći. Đavo je preko noći sišao sa leđa grešnog čoveka, koji ga je zamajavao do zore, a kada su zapevali prvi petlovi, đavo nije uspeo da se popne nazad nego je potrčao uz planinu. Gde je zgazio zemlju, tu se ona obrušavala. Đavo se sakrio ispod kamena na vrhu brda, a od njegovih suza teče đavolja voda. Čovek je u znak zahvalnosti podigao crkvu, u koju i danas dolaze ljudi koji žele da se oslobode nekog tereta.

davolja varos1

Po drugoj legendi, varoš su napravili đavoli od razrušenih crkava. U neposrednoj blizini varoši nalaze se temelji crkve, kojoj meštani zaista ne znaju poreklo. Treća priča kaže da su đavoli hteli da venčaju brata i sestru. Neka sila je htela da spreči greh pa je okamenila svatove. Postoji i priča da su dve kolone svatova pošle po istu devojku, pa ih je neka sila okamenila. Kada se Đavolja Varoš pogleda sa brda, mogu se videti dve kamene kolone, koje kao da su se upravo srele.

Od svih priča najviše se odomaćila ona o okamenjenim svatovima. Tačno se zna koja figura koga predstavlja. Najizdvojeniji je barjaktar, kako i nalaže red. Slede mlada, maldoženja i dever. Pop je dosta isturen, ali kako je ostao bez kape, kroz neko vreme, venčanje će biti građansko, bez popa.

MANASTIR ŽIČA

Podno planine Stolovi, nedaleko od Kraljeva nalazi se manastir Žiča

Manastir Žiču sa crkvom posvećenom Vaznesenju, osnovao je kralj Stefan Prvovenčani, početkom 13. veka. On je bio i prvi kralj koji se “venčao” odnosno krunisao ovde 1217. godine. Književnik Domentijan navodi da je sveti Sava počeo i završio Spasovu crkvu “sa bratom svojim velikim županom”. Sticanjem crvene samostalnosti 1219. godine, Žiča je postala središte novoosnovane srpske arhiepiskopije, što je dalo nov podsticaj za graditeljsku delatnost – proširenje glavnog hrama, podizanje prostrane spoljne priprate sa kulom, i izgradnju drugih manastirskih objekata.

Manastir-zica-srbija

Hram je bio ukrašen freskama tek posle sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine. Najstarije freske su sačuvane samo u pevničkim prostorijama. Najveći deo fresaka u Žiči pripada trećem sloju, iz vremena obnavljanja čitave crkve dvadesetih godina XIV veka.

Zica,_manastir_Srbija_6

Tokom srednjeg veka, u Žiči su ustoličavani erhiepiskopi i ovenčavani kraljevi iz dinastije Nemanjića. U narodu je poznata i kao Sedmovrata, jer je u njoj krunisano sedam vladara, a svaki je hteo da sa kraljevskom krunom na glavi prođe kroz svoja vrata. Svaka od tih vrata bi posle ceremonije bila zazidana.

Manastirska riznica je nekada čuvala izuzetne relikvije: desnu šaku Jovana Preteče, deo Časnog krsta koji je bio ukrašen biserima. Danas se te relikvije čuvaju u Italiji.