Divlje deponije u Srbiji

Širom Srbije neretko se mogu videti brda smeća koja upadaju u oči, ali opominji i svojim smradom, da im tu nije mesto.

Na ovim ekološkim tempiranim bombama ima svega, pa čak i leševa mrtvih životinja, hemijskog i industrijskog otpada.

Deponije ugrožavaju i podzemne i površinske vode, kao i zemljište jer procedne vode se ne prečišćavaju, a sadrže visok sadržaj organskih materija i teških metala.

Voda koja se praktično filtrira kroz đubre, noseći razne štetne materije dospeva u zemljište, iz zemljišta dalje u biljke, iz biljada do životinje, pa sve do nas i naših tanjira!

Prema podacima Svetske organizacije za prirodu, nedeljno u sebe ovim putem unesemo oko pet grama plastike, što je jednako jednoj kreditnoj kartici.

Takođe, na deponijama ne postoji kontrolisano odvođenje gasa koji nastaje razgradnjom samog otpada, a ovakvi deponijski gasovi često mogu dovesti do požara ili eksplozija.

Na deponijama završava često i veoma opasan otpad, kako iz domaćinstava, tako i iz industrije, što dodatno povećava opasnost od zagađenja.

Poznato je da samo jedan litar motornog ulja može da zagadi čitavih milion litara pijaće vode!

Iz Zavoda za zaštitu prirode objašnjavaju da se na deponijama drastično povećava broj glodara koji prenose razna oboljenja. Glodare prati i čitav niz predatorskih vrsta, od zmija do lisica i vukova.

Neretko, na deponije se baca i otpad koji je moguće reciklirati, kao što je papir ili karton.

Procena je da čak jedna petina, odnosno 20 odsto komunalnog otpada u Srbiji, završi baš na divljim deponijama.

A one niču na svakom koraku! Po navodima Ministra za zaštitu životne sredine trenutno je u Srbiji oko 4.500 divljih deponija. Agencija za zaštitu životne sredine raspolaže brojkom od oko 2.170 deponija.

Mnoge od njih je teško ili nemoguće očistiti, jer divlje deponije često niču na zaklonitim i nepristupačnim mestima, kao što su jame i vrtače.

I dok država troši milione na uklanjanje deponije, mnoge od njih niču nanovo i stalno se „vraćaju“,  jer navike stanovništva se teško menjaju.

Kako ocenjuju iz Agencije za zaštitu životne sredine, javnost u Srbiji poslednjih godina prepoznaje problem sa otpadom, ali ga ne doživljava i ne oseća kao svoj, već kao problem nadležnih.

Svest građana o ekologiji sporo se menja, ali ipak raste, pa je sve više inicijativa koje potiču od samih građana koji rade na tome da se otpad ukloni prijavljivanjem problema, ali i samoorganizovanim akcijama čišćenja.

Nažalost sistem ne sme da se zasniva na entuzijazmu pojedinaca ili grupa građana koje se bune i svesni su da nešto ne valja, već nam je potrebna promena kolektivne svesti i ozbiljna sistemska rešenja koja će se primenjivati u praksi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *