Zakon o klimatskim promenama u Srbiji

Prema najavama Ministra za zaštitu životne sredine, Gorana Trivana, do kraja 2019. godine Vlada Srbije bi trebalo da donese zakon o klimatskim promenama.

Ovaj Zakon treba da omogući da se u Srbiji uspostavi sistem za ublažavanje klimatskih promena, ali i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Kako je istakao Ministar Trivan,  šteta od klimatskih promena je ogromna, i u Srbiji se meri milijardama evra. Posledice klimatskih promena su trenutno najizraženije u poljoprivredi i elektroprivredi.

Šteta koja se meri milijardom evra za našu zemlju je ogromna i daleko veće rezultate moguće je postići ukoliko se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na ekološku preventivu.

Prema najnovijim podacima Svetske meteorološke organizacije, jun i jul mesec prošle godine su najtopliji meseci još od kada se vrše merenja temperature vazduha.

Naša planeta se zagreva, srednja temperatura se povećava na globalnom nivou, 2019. godina je bila najtoplija u istoriji, a vremenske prilike postale su nepredvidive i za meteorologe.

Poslednjih godina, u Srbiji se smenjuju kako suše, tako i neumerene padavine praćene poplavama, što je ranije bilo znatno ređe, a drastično utiče na poljoprivredu.

Kao izlaz i jednostavan, a efikasan način borbe protiv klimatskih promena Mistarstvo za zaštitu životne sredine pokrenulo je i akciju pošumljavanja u Sbiji. Samo u Beogradu do sada je pošumljeno blizu 700 hektara.

Kako je Ministar Trivan izjavio, očekuje se da će baš Zakon o klimatskim promenama biti način da se reše problemi kao što je emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

U Srbiji je do 2000. godine tri puta povećana emisija gasova staklene bašte, što znači da se hitno mora krenuti sa merama kako bi se emisija gasova smanjila, a poboljšao kvalitet vazduha i izbegle greške koje su druge zemlje pravile na putu razvoja.

Između ostalog, Ministar Trivan apelovao je da građani i sami počnu da brinu više o životnoj sredini, da se uključuju u ekološke akcije kojih je sve više, ali i da promene svoje dosadašnje navike i ekološku svest.

Ministar je dodao i da je smanjnje emisije štetnih gasova potrebno ostaviri i u svim drugim sektorima, kao što je recimo građevinski.

Činjenica je da čak 39 odsto ukupnih gasova sa efektom staklene bašte potiče od objekata koji su energetski neefikasni, pa je neophodno povećati energetsku efikasnost i stvorizi uslove za takozvanu „zelenu“ gradnju.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine radi i na tome da se uvede upotreba što većeg broja hibridnih vozila i vozil na električni pogon, kako bi se smanjila emisija gasova i sektoru saobraćaja.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *