Elektronski katastar rudarskog otpada od 1. februara

Srbija dobija katastar rudarskog otpada 1. februara 2020. godine kako je najavljeno iz Ministarstva rudarstva i enegetike Republike Srbije.

Web aplikacija koja će biti dostupna od 1. februare 2020. godine će pružiti uvid u lokacijama u kojima se nalazi 80% rudarskog otpada koji ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Procenjuje se da Srbija ima 41 napuštenu lokaciju sa rudarskim otpadom.

Web aplikaciju katastra rudarskog otpada će moći da koristi kako državna služba tako i zainteresovana javnost.

Projekat izgradnje katastra rudarskog otpada traje već 3 godine, usled čega je posećeno 250 lokacija u Srbiji.

Projekat vredan 2,1 milion evra je finansirala Evropska Unija i to 90% i Republika Srbija 10%.

Do pre 3 godine se nije vodilo računa o rudarskom otpadu koji je štetno uticao na životnu sredinu.

Uz pomoć Evropske Unije stvari su se pomerile sa mrtve tačke gledišta i zabeležene su lokacije u Srbiji koje imaju rudarski otpad.

Mesta rudarskog otpada se nalaze u 21. opštini u Srbiji, a to su: Aleksinac, Boljevac, Bor, Brus, Voždovac, Dimitrovgrad, Zaječar, Knjaževac, Kragujevac, Krupanj, Kučevo, Loznica, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Nova Varoš, Prijepolje, Raška, Surdulica, Crna Trava, Čajetina.

Poznato je da rudarski otpad ima nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode, ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Web aplikacija katastra rudarskog otpada koja će biti dostupna od 1. februara, predstavljena je na skupu u Boru u oktobru ove godine, gde su iz Ministrarstva rudarstva i energetike najavili sanaciju 3 lokacije sa rudarskim otpadom.

Očekuje se da će sanacija lokacija biti u skladu sa pravilima Evropske Unije i po evropskim standardima.

Svaka sanacija zahteva visoke troškove i javlja se pitanje da li će u budžetu biti dovoljno para za otklanjanje celokupnog otpada ili će za to trebati opet finansijska pomoć Evropske Unije.

Boris Ilijevski, projekt menadžer delegacije Evropske unije u Srbiji, izjavio je da: “Kroz IPA podršku danas i CARDS podršku u prošlosti, EU investirala je više od 75 miliona evra u postrojenja za preradu otpadnih voda, smanjenje emisija, upravljanje pepelom ili druge slične mere. Ipak, još dosta posla treba uraditi u narednim godinama”.

Projektni tim lider Piter Bajer Izjavio je: “Do januara 2020. godine, do kada po planu traje projekat, fokus aktivnosti je na izveštavanju. Predali smo izveštaje za 22 lokacije, dok na preostalih 19 izveštaja još uvek radimo. Prema kompletiranim izveštajima, napuštene lokacije rudarskog otpada u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode”.

Nadamo se da je web aplikacija katastra rudarskog otpada prvi korak u borbi protiv divljih deponija rudarskog otpada i da vodi ka dobrom: beleženju lokacija koje treba sanirati i obračunu troškova koji su potrebni za sprovođenje sanacije.

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *