Zagađenost vazduha u Beogradu

Ovih dana udišemo veoma zgađen vazduh u Beogradu. Pored stanovnika Beograda, zagađen vazduh udišu i stanovnici Novog Sada, Valjeva, Subotice, Pančeva, Bora i Užica.

Juče, 27.10. 2019. Beograd je bio na drugom mestu zagađenosti, odmah posle Delhija u Indiji, taj trend se nastavio i danas.

Zagađenost vazduha u Srbiji možete pratiti preko sajta Agencije za životnu sredinu gde možete videti kad je vazduh zagađen ili jako zagađen.

Zagađenost vazduha je najveća u jutarnjim časovima, a sa porastom temperature javlja se magla koja rasčišćava zagađenost.

Kao posledica velikog zagađenja vazduha javljaju se respiratorne infekcije kod mnogih ljudi, a naročito kod dece.

Udisanjem zagađenog vazduha pored problema sa respiratornim infekcijama, javljaju se i problemi sa plućima, kardio problemi kao i psihički problemi.

Zagađenost vazduha u Beogradu traje već desetak dana, a iz Hidrometerološkog zavoda najavljuju pad zagađenja vazduha u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji sa promenom vremena.

Hladnije vreme će smanjiti zagađenost vazduha.

Međutim, sa pojavom hladnijeg vazduha u Srbiji, počinje sezona grejanja pa se postavlja pitanje kakav ćemo vazduh tad udisati?

Ako mislite da je rešenje u nošenju zaštitnih maski za lice, grešite, jer ove maske propušataju štetne čestice.

U Pekingu koji je jedan od najzagađenijih gradova na svetu koriste nano maske. Da li možete da zamislite stanovnike Beograda kako nose nano maske? Verovatno bi većina ljudi za njih mislila da im nešto fali u glavi.

Kad je veliko aerozagađenje ( a to je u jutarnjim časovima ), ne otvarajte prozore jer je vazduh u vašem domu čistiji nego onaj spolja.

Prozore otvorite kad dune košava kako stručnjaci savetuju.

Tokom noći se preporučuje da prozori budu zatvoreni.

Kada vetar bude dunuo pomešaće se zagađeni, prizemni vazduh sa onim na visini koji je prilično čist, i u toku dana uz pomoć sunca koje proizvodi tkz. turbulenciju vazduha dolazi, te je to razlog zašto je danju manja zagađenost. U toku noći izgubi se taj mehanizam, te iako je saobraćaj manjeg intenziteta, dolazi do većeg aerozagađenja – objašnjava prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Ako ste napolju u vreme kad je zagađenost vazduha najveća, ne udišite duboko i brzo vazduh, ne vozite bicikl i ne bavite se fizičkim aktivnostima.

Kako rešiti problem prevelike zagađenosti vazduha?

Krenite od sebe. Koristite javni prevoz umesto automobila kad idete na posao.

Možda vam je jeftinije da ložite u toku zime, ali zapitajte se tad da li to smeta vašim komšijama kada izduvni gasovi iz vašeg dimnjaka ulaze komšijama direktno u stan.

Kad izađete ispred vaše kuće da li možete da dišete?

Problem zagađenosti vazduha se neće rešiti sam od sebe. Država treba da reši šta je u njenoj moći a najvažnije je da se promeni svest ljudi o tome da nam je svima potreban čist vazduh koji udišemo.

Najveći uzročnici zagađenja u Srbiji su ložišta, saobraćaj i industrija koji proizvode PM 10 i PM 2,5 čestice.

PM 2,5 čestice su opasije od PM 10 čestica jer direktno ulaze u alveole.

Svetska zdravstvena organizacija svake godine upozorava na veliku zagađenost vazduha. Kako iz ove organizacije navode, zagađenost vazduha je odgovorna za smrt 6000 ljudi u Srbiji svake godine.

Dok ne dođe do zahlađenja vremena u Beogradu, tj. dok ne dune košava, ne dišite duboko kad ste napolju.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *