U Etiopiji za dan zasađeno oko 350 miliona stabala

Za jedan dan u Etiopiji zasađeno je oko 350 miliona stabala čime je oboren svetski rekord u broju zasađenih stabala drveća.

Sadnja je deo nacionalne inicijative „zelena zaostavština“  koja ima za cilj sadnju 4 milijarde stabala u Etiopiji u periodu između maja i oktobra!

„Zelena zaostavština“ je projekat koji treba da podstakne svakog građanina Etiopije da posadi najmanje 40 sadnica.

Projekat je pokrenut sa namerom da se država pozabavi efektima krčenja šuma i klimatskim promena u zemlji koja je sklona suši.

Prema UN-u, pokrivenost šuma Etiopije bila je samo 4% tokom 2000-ih, što je pad od 35% u odnosu na prošli vek.

Ministar za inovacije i tehnologiju u Etiopiji, dr Getahun Mekuria, u svom tvitu je objavio broj stabala zasađenih tokom jednog dana.

etiopija-ministar-tvit

Prethodni svetski rekord za najviše drveća posađenih u jednom danu iznosio je oko 66 miliona u Indiji i Indija ga drži od 2016. godine.

  1. Etiopija se pridružila inicijativi AFR100 (Afrička inicijativa za obnovu šumskog krajolika) koja ima za cilj obnovu 100 miliona hektara zemlje do 2030. godine. AFR100 inicijativa za sad ima više od 20 članica.

Drveća ne samo da pomažu ublažavanju klimatskih promena jer apsorbuju ugljen dioksid putem fotosinteze, već imaju korist za zemljište koje je sklono klizištima, posebno u sušnim zemljama.

Takođe, drveća obezbeđuju hranu, sklonište, gorivo, stočnu hranu, od drveća se prave lekovi i razni materijali koje koristimo u svakodnevnom životu.

Bez drveća se ne može zamisliti život na našoj planeti.

Drveće je važan deo ekosistema i koristi životnoj sredini cele planete.

Problem u Etiopiji nije samo ekološke prirode već i ekonomske, s obzirom da poljoprivredni sektor te zemlje čini oko 85% radnih mesta.

Na dan sadnje oko 350 miliona stabala, vlada Etiopije je odlučila da taj dan zatvori državne ustanove kako bi državni radnici mogli da izađu napolje i daju svoj doprinos.

U naučnom časopisu Science, objavljeno je da naučnici procenjuju da bi svetski program sadnje stabala mogao da apsorbuje dve trećine izduvnih gasova u atmosferi koji su rezultat ljudskih aktivnosti.

Ekosistemi bi mogli podržati sadnju na 0,09 milijardi hektara šume globalno.

To bi predstavljalo povećanje od 25% pošumljene površine i uklonilo više od 200 gigatona ugljen dioksida u budućnosti.

Naučnici tvrde da je obnova stabala jedna od najefikasnijih strategija za ublažavanje klimatskih promena.

Globalna pošumljenost iznosi 4,4 milijarde hektara trenutno.

Sadnja drveća stoga se smatra najvećim i najjefektivnijim načinom za rešavanje klimatske krize.

Mnoge afričke zemlje su se nedavno uključile u velike kampanje za sadnju drveća, uključujući Keniju koja je nedavno, uz podršku UN-ovog programa za životnu sredinu, pokrenula „Inicijativu za ozelenjivanje Kenije“ kako bi sprečila smanjivanje šumskog pokrivača.

Pošumljavanje u Srbiji

U Africi je pokrenuta inicijativa pošumljavanja koja se odrazila na ekološku svest i u Srbiji!

Iz državne uprave za šume stigla je vest kako uprava za šume poklanja sadnice drveća građanima koji žele da na svojim imanjima većim od 5 ari zasade sadnice drveća.

Svi građani koji su vlasnici šumskog zemljišta u Srbiji, mogu da se obrate registrovanom šumskom rasadniku ( kojih u Srbiji ima 55 ) i prijave se za dobijanje besplatnih sadnica drveća.

Spisak svih 55 registrovanih šumskih rasadnika možete pronaći na sajtu uprave za šume.

Detaljnije o podeli besplatnih sadnica drveća, pročitajte OVDE.

Potrebno je da prođu decenije kako bi nove šume porasle i zato ako imate zemljište na kom biste mogli posaditi sadnice drveća, učinite to još u 2019 godini i ostavite vašu zelenu zaostavštinu generacijama koje dolaze!

Srbija jeste i treba da bude deo svetske inicijative za pošumljavanje planete.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *